Naj­ljep­ši san sva­ke maj­ke, pru­ži­ti udo­ban, zdrav i ure­dan dom svo­joj dje­ci, do­sa­nja­la je ne­dav­no i Il­da Mu­ra­to­vić Zvr­ko, sa­mo­hra­na maj­ka pe­to­ro dje­ce, de­se­to­go­di­šnje Lej­le, go­di­nu mla­đe Me­di­ne, sed­mo­go­di­šnjeg Da­vi­da, go­di­nu mla­đeg Da­ri­sa i če­tvo­ro­go­di­šnje El­me­di­ne sa Vre­la rib­nič­kih u Pod­go­ri­ci. Za­hva­lju­ju­ći ak­ci­ji „Osmi­je­hom obo­ji dom”, pro­dav­ni­ce bo­je i la­ko­va „Ka­me­le­on”, Il­di­na po­ro­di­ca ži­vot na­sta­vlja u na­iz­gled pot­pu­no no­vom do­mu, obo­je­nom i osvje­že­nom ne sa­mo no­vim ko­lo­rom već i po­seb­nom ener­gi­jom, ras­po­lo­že­njem.... Za sa­mo je­dan dan, sta­ri i oro­nu­li zi­do­vi, na po­je­di­nim mje­sti­ma pre­kri­ve­ni čak i me­mlom, bu­đi, po­sta­li su pro­šlost za še­sto­čla­nu po­ro­di­cu. Sa­da­šnjost je sva­ka­ko osmi­jeh na li­cu, a bu­duć­nost će tek da pi­šu.
Dok ne­ki sa dva­de­set osam go­di­na raz­mi­šlja­ju o to­me šta će obu­ći sju­tra, gdje po­pi­ti ka­fu i sa kim, pro­ble­mi Il­de Zvr­ko su pe­to­stru­ki jer od kad ne ži­vi sa mu­žem, ka­že, pot­pu­no se po­sve­ti­la dje­ci, či­je su po­tre­be iz da­na u dan sve ve­će. Ne kri­je da joj je bi­lo ko­ja vr­sta po­mo­ći do­bro­do­šla jer sa so­ci­ja­lom od 172 eura te­ško da mo­že da iz­dr­ža­va pe­to­ro dje­ce od ko­jih če­tvo­ro ide u ško­lu.
– Po­ma­že mi Ban­ka hra­ne, ne če­sto ali za uvar. Za­hval­na sam na sva­koj vr­sti po­mo­ći, a ka­ko sam bi­la šti­će­nik Do­ma u Bi­je­loj, mo­ji vas­pi­ta­či me ne za­bo­ra­vlja­ju. Sje­te me se uvi­jek za No­vu go­di­nu, po­ša­lju no­vo­go­di­šnje pa­ke­ti­će. Ob­ra­du­je me to mno­go jer znam da ni­sam sa­ma, da ima lju­di ko­ji mi­sle na me­ne – pri­ča Il­da.
Ka­ko je ka­za­la, za­hva­lju­ju­ći i ne­vla­di­noj or­ga­ni­za­ci­ji Zi­nak, nje­na dje­ca ima­ju pri­li­ku da obi­đu ne­ke na­ci­o­nal­ne par­ko­ve u Cr­noj Go­ri i idu na iz­le­te ko­je ona kao sa­mo­hra­na maj­ka ne bi mo­gla sa­ma da im obez­bi­je­di.    
Da su sa no­vim bo­ja­ma u do­mu Il­da i dje­ca do­bi­li no­vu ener­gi­ju za da­lji ži­vot, po­no­vi­li su za „Dan” vi­še pu­ta, bes­kraj­no za­hval­ni ak­ci­ji „Ka­me­le­o­na“ ko­ji u sa­rad­nji sa NVO Ro­di­te­lji.me obez­bje­đu­ju kre­če­nje sta­no­va so­ci­jal­no ugro­že­nim po­ro­di­ca­ma.
Su­vla­sni­ci Ka­me­le­o­na Mir­ko Ra­i­če­vić i Bo­ris Jo­vi­će­vić sa po­no­som su is­ta­kli da su Ak­ci­jom „Osmi­je­hom obo­ji dom” u ma­ju usre­ći­li čak če­ti­ri po­ro­di­ce.
– Osmi­jeh smo u ma­ju vra­ti­li po­ro­di­ci Vu­ko­vić – Vi­o­le­ti, Želj­ku, La­za­ru, Mi­li­ci, Mi­haj­lu i Bo­šku. Po­tom smo do­tje­ra­li stan Sa­nje Ra­do­njić,  sa­mo­hra­ne maj­ke dva­na­e­sto­go­di­šnje Mi­li­ce i dvo­go­di­šnjeg La­za­ra, dok je tre­ći osmi­jeh za­bli­stao na li­cu Ize­ta i Mir­sa­da Pe­pe­ljak kao i nji­ho­ve dje­ce dva­de­se­tjed­no­go­di­šnje Ja­smi­ne, tri go­di­ne mla­đe Mi­ne­le i se­dam­na­e­sto­go­di­šnjeg Ha­ri­sa. Na­sta­vlja­mo sa bo­je­njem do­mo­va i vra­ća­nja osmi­je­ha na li­ca, kao i sa tra­že­njem dru­gih kom­pa­ni­ja ko­je će do­dat­no po­mo­ći po­ro­di­ca­ma uklju­če­nim u ovaj pro­je­kat - po­ru­či­li su Ra­i­če­vić i .Jo­vi­će­vić.
Ka­ko su na­gla­si­li, po­treb­ne su  im igrač­ke, gar­de­ro­ba, hi­dro­i­zo­la­ci­ja, na­mje­štaj, vo­do­in­sta­la­ter­ske uslu­ge, te po­moć kom­pa­ni­ja ko­je se ba­ve vo­do­vod­nim ma­te­ri­ja­li­ma....
– Udru­že­nim sna­ga­ma i ma­njim in­ve­sti­ci­ja­ma mo­že­mo rije­ši­ti do­sta ve­li­kih pro­ble­ma ugro­že­nim po­ro­di­ca­ma, da oni i nji­ho­va dje­ca ima­ju pri­sto­jan krov nad gla­vom i bez­bjed­no i zdra­vo okru­že­nje za od­ra­sta­nje. Naš cilj je da u ove do­mo­ve za­i­sta vra­ti­mo osmi­jeh na li­ce i ra­dost u nji­ho­va sr­ca i za­to na­sta­vlja­mo sa ak­ci­jom i u ju­nu  – de­cid­ni su Ra­i­če­vić i Jo­vi­će­vić.
Za­do­volj­ni to­kom ak­ci­je, ni­su mo­gli a da ne pod­sje­te na pri­ču, od­no­sno na­čin ka­ko je do­šlo do po­kre­ta­nja sa­me ak­ci­je „Osmi­je­hom obo­ji dom”.
– Pe­trov drug Mi­tar je na svoj 10. ro­đen­dan po­zvao sa­mo svog naj­bo­ljeg dru­ga – Pe­tra. Njih dvo­ji­ca, Mi­tro­vi ro­di­te­lji, bra­ća i se­stre bi­li su je­di­no dru­štvo ko­je je ga­si­lo svje­ći­ce na oma­njoj do­ma­ćoj tor­ti ko­ju je svo­jim spret­nim i vri­jed­nim ru­ka­ma na­pra­vi­la Mi­tro­va maj­ka. U me­mlji­voj so­bi is­pu­ca­lih zi­do­va i na­sla­ga­ma od di­ma iz sta­rog špo­re­ta, pje­va­la se ro­đen­dan­ska pje­sma. Pe­tar je ubr­zo shva­tio za­što je je­di­ni od dru­štva na ro­đen­da­nu. Ot­kri­va­le su to Mi­tro­ve oči ko­je su sti­dlji­vo gle­da­le za­pu­šte­ne uglo­ve so­be na ko­ji­ma se na­hva­ta­la buđ od kon­de­za­ci­je. Kad god bi se Pe­tar za­gle­dao u ne­ki dio so­be, Mi­tar bi stao is­pred nje­ga i pri­čao ne­ku ša­lu iz ško­le. Osje­ća­lo se da že­li da sa­kri­je svoj ne­u­re­dan, odav­no neo­kre­čen dom. Kad bi ka­ko mo­gao da na­ra­ste da svo­jim ti­je­lom što vi­še za­klo­ni ne­ma­šti­nu u ko­joj ži­vi, a svo­jim pre­div­nim osmi­je­hom obo­ji zi­do­ve, une­se ra­dost i po­zo­ve osta­le dru­go­ve i dru­ga­ri­ce u svo­ju ku­ću na ro­đen­dan. Ka­da se vra­tio ku­ći, Pe­tar je po­zvao oca da raz­go­va­ra­ju. „Ta­ta, da li bi mo­gao da mi po­mog­neš? Že­lim da ku­pim kan­tu ju­po­la, ho­ću da obo­jim osmi­je­hom dom mo­ga dru­ga Mi­tra. Ta­ko je sve po­če­lo i ne na­mje­rav­mo da sta­ne­mo – po­ru­či­li su Mir­ko Ra­i­če­vić i Bo­ris Jo­vi­će­vić.
S.RA­DE­VIĆ


Ak­ci­ja za trud­ni­ce 

Po­ro­di­ca je osnov­na će­li­ja dru­štva i za­to je pred­u­ze­će „Ka­me­le­on” po­kre­nu­lo pro­mo­tiv­ne  i dru­štve­no od­go­vor­ne ak­ci­je ko­je po­dr­ža­va­ju  po­ro­dič­ne vri­jed­no­sti, ka­žu Mir­ko Ra­i­če­vić i Bo­ris Jo­vi­će­vić.
– Tre­nut­no su ak­tu­el­ni po­pu­sti za sve trud­ni­ce na ku­po­vi­nu bo­ja i  la­ko­va, ka­ko bi lak­še opre­mi­li so­be za be­be, kao i ak­ci­ja „Osmi­je­hom obo­ji dom” u sa­rad­nji sa Udru­že­njem Ro­di­te­lji, ko­ji po­ma­žu da  po­moć uvi­jek stig­ne upra­vo ta­mo gdje je naj­po­treb­ni­ja – po­ru­či­li su Ra­i­če­vić i Jo­vi­će­vić.